Aspiraciona biopsija tankom iglom (fine-needle aspiration biopsy – FNAB)
Aspiraciona biopsija tankom iglom (fine-needle aspiration biopsy – FNAB) predstavlja
veoma koristan dijagnostički postupak u evaluaciji prirode čvorova štitaste žlezde i selekciji
bolesnika za hirurško lečenje. Ovu tehniku su prvi opisali Grieg i Gray, 1904. godine.
Cilj je da se, iz inače veoma čestih čvorova štitaste žlezde, izdvoje zloćudni čvorovi
kako bi se pristupilo hirurškom lečenju. U štitastoj žlezdi može da se javi najindolentniji, ali i
jedan od najagresivnijih tumora u humanoj medicini čija incidenca je, na sreću, ipak mala. Do
dijagnoze se dolazi uzimanjem u razmatranje i ostalih analiza i pregleda kao što su npr. tumorski
marker dobijen analizom krvi pacijenta. Sama činjenica da ne postoje tumorski markeri za sve
tipove maligniteta tireoidne žlezde govori o korisnosti ovog jednostavnog i brzog dijagnostičkog
metoda koji se izvodi u ambulantnim uslovima. Poznavanje anatomije je neophodno tokom
izvođenja ove procedure. Ako se radi o veoma malom ili teško dostupnom čvoru štitaste žlezde,
biopsija može da se izvede i pod kontrolom ultrazvuka.
FNAB je veoma uspešan metod u dijagnostici anaplastičnog karcinoma, određenih
podtipova papilarnog karcinoma, benigne strume, Hašimoto tireoiditisa, nekih benignih tumora
(pre svega koloidnog adenoma) i ciste tireoidne žlezde, a manje kod metastataza u štitastoj žlezdi i medularnog karcinoma koji se ionako pouzdano dijagnostikuje nalazom kalcitonina u serumu.
Sadržaj ciste može u potpunosti da se odstrani tokom ovog dijagnostičkog postupka. Ovim
metodom (pa čak ni „ex tempore“ biopsijom izvedenom tokom operacije) se ne mogu razlikovati
folikulski i oksifilni adenomi od karcinoma pri čemu se dobija citološki nalaz folikulske odnosno
oksifilne lezije pa se definitivna dijagnoza postavlja tek posle operativnog lečenja i dobijenog
definitivnog histopatološkog nalaza.
Goran Zorić