1. Imam 29 godina, pre tri godine dijagnostikovano mi je oboljenje štitaste žlezde s dijagnozom Hašimoto tireoiditisa. Da li je potrebno operativno lečenje i postoje li prepreke za trudnoću?
– Hashimoto thyreoiditis je autoimuno oboljenje štitaste žlezde nazvano po japanskom
hirurgu koji je opisao ovu bolest početkom dvadesetog veka. U početku, mogu se javiti blaži
oblici hipertireoze (pojačane funkcije) koja ne zahteva terapiju, a kasnije se kod većine
pacijenata postepeno ispoljavaju simptomi i znaci hipotireoze tj. oslabljenog rada žlezde. U
ovoj fazi oboljenja potrebno je uvesti terapiju L-tiroksinom što, uz sanaciju hipotireoze i
pacijentovih tegoba, obično i zaustavlja rast strume. Hirurško lečenje se preduzima u slučaju kompresivnih smetnji ili sumnje na postojanje tumora. Uz redovne kontrole endokrinologa, ne predstavlja prepreku za trudnoću.
2. Bolujem od hipertireoze (Morbus Graves-Basedow) i predloženo mi je operativno lečenje. Koji su rizici, odnosno komplikacije u operaciji štitaste žlezde?
– Graves-Basedow-ljeva bolest je difuzno oboljenje štitaste žlezde i pri hirurškom tretmanu
potrebno je izvesti totalnu ili near-total tireoidektomiju. Ranije rađena subtotalna
tireoidektomija, pri čemu se ostavlja deo tkiva u predelu rekurentnog nerva i paratireoidnih
žlezda, više se ne smatra adekvatnom procedurom. Nakon odgovarajućeg hirurškog zahvata, veoma lako se kontroliše nivo hormona upotrebom L-tiroksina. Iako je reč o benignom oboljenju, operacija je tehnički zahtevna i zahteva obaveznu adekvatnu preoperativnu pripremu.
Što se komplikacija tiče, pri ovoj intervenciji povredi su najviše izloženi rekurentni nervi i
paratireoidne žlezde. Povreda spoljašnje, motorne grane gornjeg laringealnog nerva izaziva
gubitak sposobnosti produkcije visokih tonova i bržeg zamaranja pri govoru, što je posebno
zabrinjavajuće za osobe koje koriste glas u profesionalne svrhe. Jednostrana paraliza donjeg laringealnog nerva prvenstveno se odražava na fonaciju, dok bilateralna predstavlja vrlo težak poremećaj koji najviše ugrožava disanje. Lezije paraštitastih žlezda dovode do pada vrednosti serumskog kalcijuma s tipičnim simptomima. Ovo su samo neki od razloga zašto operaciju treba da izvode obučeni hirurzi koji se svakodnevno bave ovom granom hirurgije.
3. Tokom scintigrafskog pregleda štitaste žlezde, dijagnostikovan mi je afunkcijski nodus i predložena aspiraciona biopsija. Je li ova procedura bolna i čemu služi? U slučaju operacije, kakav je izgled ožiljka? Hvala, Dragana.
– Aspiraciona biopsija tankom iglom (FNAB) je dragocena dijagnostička procedura koja
veoma kratko traje i nije ništa bolnija od obične injekcije. Služi da nam ukaže na prirodu čvora, i u slučaju dijagnoze afunkcijskog tj. “hladnog čvora” na scintigrafskom nalazu, obavezna je procedura. Taj “hladni čvor” može da bude cista, dobroćudni tumor (adenom) ili zloćudni tumor (karcinom). U slučaju da se radi o cisti, može da se aspirira sadržaj prilikom ove procedure i cista isprazni što ponekad može biti i trajno rešenje.
Što se tiče ožiljka, njegov definitivni izgled zavisi prvenstveno od hirurga, ali i od kože pacijenta.
Po zarastanju, mogu da se koriste preparati za poboljšanje izgleda ožiljka.
4. Pre tri meseca urađena mi je apiraciona biopsija ciste štitaste žlezde pri čemu je odstranjen njen sadržaj. Ipak, cista je ponovo narasla. Šta mi savetujete?
-Aspiracija cističnog sadržaja može da se radi tri puta. Potom sledi operativno lečenje, ukoliko je indikovano.
5. Zbog visokog krvnog pritiska upućena sam endokrinologu kako bi se ispitala funkcija nadbubrežnih žlezda. Da li nadbubrežna žlezda može biti uzrok hipertenzije i kako se leči?
– Bolesti nadbubrežnih žlezda mogu biti uzrok povišenog krvnog pritiska. Prvenstveno treba isključiti postojanje feohromocitoma. Iako je reč o retkom uzroku hipertenzije (približno jedna od 500 hipertenzija uzrokovana je ovom bolešću), propust u dijagnostici i lečenju može biti koban zbog velikih skokova pritiska i mogućih posledica, kao što su moždani udar ili srčani infarkt. Zbog visokog pritiska bolesnik u tim trenucima deluje uznemireno i uplašeno, što se naziva ”paničnim sindromom”.
Lečenje je hirurško. Takođe, treba isključiti postojanje Connovog i Cushing-ovog sindroma, kao uzroka umerenijih hipertenzija. I kod ovih oboljenja lečenje je, najčešće, hirurško.
6. Moja majka je preminula zbog raka štitaste žlezde – anaplastičnog karcinoma. Da li je ova bolest nasledna?
-Anaplastični karcinom štitaste žlezde nije nasledno oboljenje, iako se radi o jednom od najagresivnijih tumora u humanoj medicini. Na sreću, njegova incidenca je niska, oboleva dvoje ljudi na svaki 1.000.000. Međutim, ovaj tumor može da se javi i u dugostojećem papilarnom karcinomu, jednom od onih najindolentnijih u humanoj medicini, što govori o velikom značaju pravovremenog hirurškog lečenja.