Aspiraciona biopsija tankom iglom (fine-needle aspiration biopsy – FNAB)
predstavlja veoma koristan dijagnostički postupak u evaluaciji prirode čvorova štitaste žlezde i selekciji bolesnika za hirurško lečenje.
Ovu tehniku su prvi opisali Grieg i Gray, 1904. godine.
Cilj je da se, iz inače veoma čestih čvorova štitaste žlezde, izdvoje zloćudni čvorovi kako bi se pristupilo hirurškom lečenju. U štitastoj žlezdi može da se javi najindolentniji, ali i jedan od najagresivnijih tumora u humanoj medicini čija incidenca je, na sreću, ipak mala. Do dijagnoze se dolazi uzimanjem u razmatranje i ostalih analiza i pregleda kao što su npr. tumorski marker dobijen analizom krvi pacijenta.
Sama činjenica da ne postoje tumorski markeri za sve tipove maligniteta tireoidne žlezde govori o korisnosti ovog jednostavnog i brzog dijagnostičkog metoda koji se izvodi u ambulantnim uslovima.
Poznavanje anatomije je neophodno tokom izvođenja ove procedure. Ako se radi o veoma malom ili teško dostupnom čvoru štitaste žlezde, biopsija može da se izvede i pod kontrolom ultrazvuka.
FNAB je veoma uspešan metod u dijagnostici anaplastičnog karcinoma, određenih podtipova papilarnog karcinoma, benigne strume, Hašimoto tireoiditisa, nekih benignih tumora (pre svega koloidnog adenoma) i ciste tireoidne žlezde, a manje kod metastataza u štitastoj žlezdi i medularnog karcinoma koji se ionako pouzdano dijagnostikuje nalazom kalcitonina u serumu.
Sadržaj ciste može u potpunosti da se odstrani tokom ovog dijagnostičkog postupka. Ovim metodom (pa čak ni „ex tempore“ biopsijom izvedenom tokom operacije) se ne mogu razlikovati folikulski i oksifilni adenomi od karcinoma pri čemu se dobija citološki nalaz folikulske odnosno oksifilne lezije pa se definitivna dijagnoza postavlja tek posle operativnog lečenja i dobijenog definitivnog histopatološkog nalaza.
Ova činjenica je dovela do postavljanja jednog od ciljeva rada doktorske disertacije Gorana Zorića – određivanja prediktornih faktora maligniteta folikulskih tumora štitaste žlezde u cilju razlikovanja benignih od malignih folikulskih tumora i pre operacije odnosno pre dobijenog definitivnog histopatološkog nalaza.
Dakle, prema raspoloživim dijagnostičkim metodama nije moguće razlikovati benigne od malignih folikuskih tumora ni preoperativno, a često ni intraoperativno. Njihovo preoperativno razlikovanje je nekada presudno zbog odluke da li će se pacijenti uopšte operisati ili ne, a intraoperativno zbog odluke o tipu operacije koja će se uraditi. Naime, kod pacijenata sa benignim tumorom dovoljna operacija je hemitiroidektomija, a kod pacijenata sa malignim tumorom se preporučuje totalna tiroidektomija. Preoperativnim razlikovanjem malignih od benignih folikulskih tumora moguće je smanjiti broj pacijenata kod kojih je potrebno ponoviti operaciju u cilju kompletiranja tiroidektomije zbog malignog tumora, iz razloga što totalna tireoidektomija predstavlja uslov za primenu dopunske terapije radioaktivnim I131.
Rezultati ove disertacije su, u cilju primene u praksi, prikazani i nomogramom, dvodimenzionalnim dijagramom dizajniranim da omogući približno preoperativno grafičko izračunavanje verovatnoće postojanja maligniteta kod pacijenata s folikulskim tumorom štitaste žlezde odnosno dijagnozom folikulske lezije tokom aspiracione biopsije tankom iglom.
Nomogram za približno preoperativno izračunavanje verovatnoće postojanja maligniteta folikulskog tumora štitaste žlezde.
